I posle uvoda, uvod…

Suvise je tesko realozovati nesto slicno, pogotovo kad je u pitanju Srbija. Necemo da licimo na lajavce i da ponavljamo kako je ovo zemlja u tranziciji i kako su sva cuda ovde moguca, ali pokusacemo da barem na originalni nacin izvucemo najbitnije stvari iz zivota prosecnog Srbina ili bar delic iz atmosfere Srba koji su preziveli ovu prvu dekadu, dakle pocinjemo …

1. Vize / Ko ih zna, skupo ih je placao. Vize su vec dve decenije najvaznije sredstvo za putovanje u neke druge, toplije ili hladnije krajeve. Naime, prosecan Srbin nije u mogucnosti da izvadi vizu jer nema para, oni koju su vize lupali u pasose bili su pre svega, da ne budemo grubi, al oni najsposobniji: estradne zvezde koje su pevale po beckim satorima, novonastali biznismeni, caletovi sinovi, saka sponzorusa koje su posle svih muka stigle i do ambasada. Koliko su nam vize zaista zadavale patnje, znamo najbolje od svih. Od 2009 godine one vise ne postoje, to se i proslavilo na nacin kakav i zasluzuje uz trubace i nacionalnu festu.

2. Sponzori / Ajme koliko ih je samo, san svake druge srpske udavace. Nazalost ali tako je. U Srbiji je san biti sponzorusa,najlaksi put do moci i statusa. Revolucija sponzorusa datira jos iz devedesetih, kada je uz svu muku, sponzorisanje zaista postalo deo srpske svakodnevnice. Sponzori su jedini koji se ne plase poreskih obaveza, a koje sve mlade devojke obozavaju.

3. Turbo-folk / I dalje preti. Necemo da budemo suvise surovi ipak su praznici ali turbo-folk kod nas i dalje trese. Sreca pa je preslo malo i na zapad ali i na istok. Nista bez srpskih turbo-folkera i neprikosnovenih kraljica kafana. Srbi su i dalje prvi na listi sto se tice veselja, ispijanja i ukupnog broja praznika. Tako svaki drugi Srbin u kuci ima cd-e od svoje omiljene turbo-folk pevacice. Rekorderka je i dalje Ceca majka nacije ali tu je i novonastala diva Seka Aleksic. Melemi za tuznu svakodnevnicu, naucene na nekoliko citata, savrseno dovoljno da se od nocne more predje u san. Zato bolje da ljulja nego da zulja, a da ima i ona ”Sto mozes za danas, ostavi za sutra”.

4. Tenis / Sportska nacija gde svaki treci igra tenis, nije to toliko do tenisa vec koliko je do pravila u njemu, tj. paa. Danas svaki treci zna sve o tenisu. Necemo da kazemo da je to lose, srecni smo i ponosni na nase tenisere, samo dok su englezi udarali ko ludi, sta smo mi radili? Revolucija belog sporta pocela je sa Jelenom Dokic, koja se ipak predomislila pa otisla za Australiju, a nas je pogledao Bog i dodelio neprikosnovene Jelenu, Anu i Novaka, pored njih i njihove najmilije.

5. Kinezi i sve po 199 dinara / Dakle prodavnice koje su sve vise nicale po gradovima Srbije ali i sire. Tako u svim vecim mestima imamo prodavnice gde se roba moze naci i za 199,00 dinara, popularnije ”Sve za dz”. Era Kineza u Srbiji sve vise i vise dobija na znacaju, tako da ce uskoro parola ”Nas i Rusa, dvesta miliona”, ipak prerasti ”Nas i Kineza, pola sveta”.

6. Milka Canic i njeno ”Dobro Vece”/ Ono sto je napravilo revoluciju na srpskoj televiziji je svakako glas sada vec najpoznatijeg tv lica Milke Canic. Ne znamo za koju sumu Milka izgovara te reci ali i te kako dobro znamo da je postala izuzetno popularna upravo zbog njih. Neki bi rekli da je Milka zapravo Ratko Mladic?

7. Delta City/ Maxi / Posle korumpirane Srbije, silnih ratova ali i malverzacija do kojih su nas doveli svi nasi vodeci nismo ni predpostavljali da nam sleduje jos gore. Monopol Dinastije Miskovic. To prodaje Maxi, to je Deltino, Kosovo je Srbija, Srbija je Delta govori sve, monopolisticka era je potresla Srbiju.

8. Zvezde Granda i svi ostali borci za talente su obelezili svakako prvu dekadu 21. veka. Sasa Popovic kao glavni mag vec nekoliko godina trazi mlade talente za svoju izdavacku kucu. Postujemo svakako njegovo zalaganje za samu afirmaciju mladih, ali ono sto su same posledice svega toga nije za postovanje. Sama masinerija koja je devedesetih sve vise jacala, odavno je postala subkultura u Srbiji. Tako su radjane nove zvezde, ali i sve sto ide uz njih, pa i do popularnog kica i sunda, preko silovanja manjina.

9. Samo proglasenje nezavisnosti Kosova / Najbolnija tacka svih Srba je pitanje Kosova! Dan danas se Srbi bore za svoju pokrajnu koja je vec nekoliko godina samostalna drzava. Pitanje ironije, dobrog biznisa ili savrsenog kriminala ne znamo, znamo samo da ako nam neko spomene Kosovo, nije bitno sta palimo, gori zemlja.

10. Civilno sluzenje vojnog roka/ Posle traumaticnog iskustva sa sluzenjen vojnog roka u kasarnama gde pre svega nije bilo ni cebeta, a kamoli nesto da se jede, doslo se na ideju za civilno sluzenje vojnog roka, sto je u javnosti dobro prihvaceno, a sto je i samo pretendovalo na ukidanje i stvaranje profesionalne vojske.

11. Internet / 21. vek je svakako vek tehnologije, tako je i u Srbiji internet doziveo procvat u prvoj dekadi. Forumi, blogovi, internet prezentacije i sve ostalo sto ide u korak sa modernog tehnologijom vlada i u Srbiji. Opet mozda po drugacijem principu. Facebook kao najvazniji deo koriscenja interneta u Srbiji, cinjenica je da ako te nema na fejsu, da ne postojis.

12. Fancy populacija / Deo populacije koji su sticajem okolnosti i to ne bas sasvim savrsenih sami sebe uverili da su vip licnosti, ipak facny je nesto sasvim drugacije, tako se i danas vidjaju kajle, air max patike, skupa kola, dobre tasne i naravno svi su oni zvezde. Mozemo slobodno da kazemo da je i ovaj pravac dospeo iz devedesetih samo sto je umesto dizelasa danas termin fensera nekako prihvatljiviji. Danas se furaju markirane stvari, pa tako vise nije ni bitno da li na ledjima pise Gucci ili Guuci!?

13. Exit / Definitivno prva i jedina stvar koja nas je priblizila Evropi i pre samog ulaska u Evropsku Uniju, posle ukidanja viznog rezima mozemo da kazemo da je ovo i druga najsvetlija stvar koja se desila u prvoj dekadi 21. veka. Tako je Exit posetilo mnogo stranaca i iz Srbije otislo zadovoljno i prepuno lepih utisaka. Srpski brand.

14. Ubistvo premijera Srbije / Dan kada se Srbija nekoliko koraka vratila u nazad. Mafija je slomila drzavu. Dogadjaj koji ce biti najupamceniji u modernoj istoriji Srba. Za atentat na premijera su bili zaduzeni, niko drugi do celni ljudi mafijaskih klanova, a opet dobro poznatih svim vodecima.

15. Metroseksualizam / U Srbiji je metroseksualizam dobio sasvim drugaciju konotaciju, tako su se svi do tada jos ne outovani srpski pederi izjasnavali da su ipak metroseksualci, akcentujuci tako da zaista vode racuna o svom izgledu. Dok je svet zaista negovao samu definiciju a pre svega Brad Pitt i David Backam, neki su tako sami sebe uveravali da je metroseksualizam zapravo zaista dobra maska.

16. Treci srpski ustanak / 05. oktobar je verovatno najbitnija prekretnica u zivotu svih Srba,, tako je posle dve decenije diktature ponovo zazivela demokratija, ili bar nesto sto lici na demokatiju. Peti oktobar, revolucija i treci srpski ustanak su definitivno obelezili modernu istoriju mlade i demokratske Srbije u 21.veku.

17. Miodraga Stojković / Strucnjak vantelesne oplodnje koji vratio se u otadzbinu tacnije Jagodinu gde vec nekoliko godina uspesno radi. Vantelesna oplodnja sve vise dobija na znacaju uz pomoc drzave i ministarstava.

18. Astro-numero-tarotologija Posle silnih vidovnjaka u poslednjoj deceniji 20. veka koji su live prezentovanjem savetovali gradjane sirom zemlje, fenomen vidovnjaka se ipak popeo na visi nivo. Vec nekoliko godina su oni Astronumerolozi, tarot-tumaci i izuzetno popularni u narodu. Kad negde stane, okreni broj i dobices odgovor. Prepoznatljivo lice je svakako i Milan Tarot.

19. Fiat Godinama glavni izvozni proizvod iz Srbije. Italijani dolaze, odlaze, kupuju, prodaju. Fiat je zamenio jugoslovenski i tadasnji nacionalni proizvod Zastavu.

20.Reality show Svakako najzanimljiviji izbor zabave sirih masa. Reality show je u Srbiji doziveo do sada nevidjenu ekspanziju medju obicnim ljudima. Narod bira najlaksi moguci nacin dolaska do novca ali i same afirmacije i bega iz anonimnosti. Fenomen Reality show-a samo je ubrzao proces proizvodnje likova od kojih smo bezali u poslednjoj deceniji proslog veka.

– U prvom filmu koji sam radila sa Almodovarom “Zivo meso” pojavljujem se samo na pocetku. Ali mi je ta uloga pomogla dosta u karijeri i od nje sam mnogo naucila. Glumac je privilegovan i blagosloven ukoliko moze da bira uloge koje ga ispunjavaju. Ja sam to mogla i u Spanij,i a mogu i sada u Americi. Mnogo sam se borila da me ne strpaju u klise. Najteza stvar je bila nauciti reci “ne”. To sto dobijam razlicite i dobre uloge rezultat je samopostovanja.

Penelope Cruz privlaci paznju gde god da se pojavi. Fotoaparati zasijaju, a nijednom fotografu nije potrebno da brise pojedine snimke. Kako kriticari iz sveta filma kazu, njen osmeh uvek fotografiju cini “uspesno odradjenom”. Izuzetka nije bilo ni onog puta kada je Cruzova na 81. ceremoniji dodele “Oskara” zablistala u haljini staroj sest decenija, a na sebe je “nabacila” i dijamante vrijedne tri miliona dolara, pokupila Oskara i usla u istoriju. Nagrada za najbolju sporednu zensku ulogu konacno je pripala jednoj glumici iz Spanije, filmofili drugacije nisu ni mogli da zamisle, ko bi to mogao da dobije Oskara, ako ne do spanske dive Pene.

Pre petnaestak godina odigrala je glavne uloge u filmovima “Jamon Jamon” i “Belle Epoque”. Film “Belle Epoque” imao je veliki uspeh i osvojio je razne nagrade, ukljucujuci i “Oskara” za najbolji film van engleskog govornog podrucja. Njegov uspeh dao je Penelopi dozu medjunarodnog priznanja, pa je, nakon nekoliko spanskih filmova, 1997. odigrala malu, ali veoma zapasenu ulogu u Almodovarovom “Carne Tremula”. Godine 1998. dobija svoju prvu glavnu ulogu u filmu na engleskom jeziku “The Hi-Lo Country”. Oprobala se u jos nekoliko filmova na engleskom jeziku, da bi se 1999. vratila u Spaniju kako bi ponovo saradjivala s Almodovarom u svetski priznatom filmu “Sve o mojoj majci”.

Naredne dve godine bice kriticna prekretnica za Penelopin privatni i profesionalni zivot jer pristizu ozbiljne uloge u holivudskim produkcijama. Poslije uloge u melodrami “Svi ti divni konji” bila je krace vrijeme u vezi s Metom Dejmonom, partnerom iz filma.
Nakon uloge u filmu “Mandolina kapetana Korelija“ pricalo se da je bila u vezi i s Nikolasom Kejdzom. Godine 2001. vraca se na poznatu teritoriju snimajući rimejk filma “Abre Los Ojos” – “Vanilla Sky”. Ovaj film donosi joj najveću medijsku pažnju zbog zblizavanja s glumcem Tomom Kruzom, takodje filmskim partnerom. Kruzova se godinama trudila da bioskopsku publiku engleskog govornog podrucja uveri da je profesionalac, iako su povremeno njene romanse zasenivale glumacku karijeru. Prica se da je bila i u vezi s glumcem Metjuom Mekonahijem, s kojim je snimila film “Sahara“.

Penelope Cruz koja je do sad ukrasila na hiljade naslovnih strana najpopularnijih magazina na svetu, nekoliko puta je i proglasavana za najlepsu zenu svet. Redovno je promotivno lice pojedinih modnih kompanija, pa se tako izdvaja i kao lice za ”Mango” ali i francuskog giganta ”Loreal”.

2009 Godina, kada je Pe konacno uzela Oskar u svoje ruke. Naime, filmom Woody Allena “Vicky Christina Barcelona“ Pe je konacno pokazala da joj mesto kao glumici zaista pripada medju najboljima. U filmu pored i svog partener Javier Bardem glumi i sa Scarlett Johansson, umetnicu nakaradnog senzibiliteta koja se i dalje mukotrpno bori za svog umetnika i ljubavnika. No, taj film nije sve sto je Pe poklonila svojoj publici, Pedro Almodovar je za uspeh svog filma ponovo angazovao prelepu Penelope, koj je briljirala u Pedrovom filmu “Los Abrazos Rotos”.

Da se Penelopi prosladilo sve posle ”Oskara” pisali su svi svetski mediji. Tematske price o njenoj trudnoci prepricavale su se mesecima, no ona je ostala dosledna sebi i na to stavila tacku. Nikad nije pricala o svom zivotu, nece ni sada. Svetski mediji samo nagovestavaju da ce prelepoj glumici uskoro biti namenjena i uloga majke. Zvanicna uloga koja joj je namenjena je uloga u hit mjuziklu ”Nine” u kom pored najpopularnijh glumica igra jednu od glavnih uloga famme fatale. Tako ce se lepa Pe naci u drustvu Nicol Kidman, Sofije Loren i Kate Hudson. Film se vec uveliko promovise na velikom platnu sirom sveta. Mozda ce joj sledeca godina doneti i Oskara za najbolju zensku ulogu ili pak najbolju ulogu majke.

Urban-off.com vam predstavlja listu 50 licnosti iz javnog zivota Srbije koji su nam 2009 godinu pretvorili u nocnu moru. Bili smo svedoci svih radnji dole navedenih 50 popularnih i voljenih licnosti u Srbiji. Njihovim razvodima, frustracijama, bolestima, misljenjima, pojavljivanjem u medijima zaradili smo samo po jedan stres vise. Upravo ovi dole navedeni su gradske face, heroji danasnjice i medju najzastupljenijim javnim licnostima u medijima.

-Mama hocu da mi kupis Oskarov cd-e!
- Sine odakle ti to? Pa Oskar ne peva za malu decu.
- Ali mama nama vaspitacice pustaju Oskara u vrticu?
- ….

1. Jelena Karleusa – estradna umetnica pise knjigu ili ti manifest mode. Zena fudbalera, dnevno siluje naciju svojim frustracijama.
2. Isidora Bjelica – knjizevnica. Ljubavni guru estradnih zvezda i biograf.
3. Ognjen Amidzic – voditelj, pevac, zabavljac glavna zvezda televizije Pink.
4. Anabela Djogani – pevacica posle nekoliko godina postojanja na sceni konacno se okurazila i pocela da peva.
5. Natasa Bekvalac – estradna umetnica, zena Danila Ikodinovica, majka, prezivljavali smo mesecima dramu lepe Natase.
6. Sandra Afrika - pevacica ”najatraktivnija” pojava u srpskom showbissnis-u.
7. Sasa Popovic – direktor produkcije Grand, suvlasnik podkulture koja je zadesila Srbiju pocetkom devedesetih, a koja traje i dan danas
8. Gordana Pop Lazic – poslanica u Skupstini Srbije, prepoznatljiva po govoru mrznje i agresivnom ponasanju u Skupstini.
9. Amfilohije - svesteno lice, prepoznatljiv po govoru mrznje u neslavnim vremenima propadanja jedne drzave
10. Lea Kis – voditelj na televiziji Pink. Smehom leci celu naciju.

11. Sanja Marinkovic – voditelj na televiziji Pink, prepoznatljiva po pitanjima iz casopisa Elle i Cosmopolitan, voditeljka sa najvise lapsusa.
12. Dragan Markovic Palma – politicar i predsednik opstine Jagodina , prepoznatljiv po tome sto redovno ulaze u kulturu. Veliki obozavatelj Betovena i Mozarta.
13. Velja Ilic - politicar, poput kolege iz Jagodine negovatelj istinskih vrednosti i kulture, obozavatelj estradnih zvezda.
14. Lidija Vukicevic – poslanica i glumica. Prepoznatljiva po ulozi u seriji ”Bolji Zivot”.
15. Oskar - zabavljac poslednji proizvod podkulture koja dolazi sa televizije Pink. Najprodavanje muzicko izdanje u Srbiji.
16. Kristijan Golubovic – borac, miljenik nacije devedesetih, vaskrsao i poceo da se pojavljuje u serijama televizije Pink.
17. Miladin Kovacevic - decko od milion $
18. Mile Kitic – zabavljac estradna zvezda, folk rock izvodjac, posle koncerta u Areni zanemeo.
19. Vesna Vukelic Vendi – estradna umetnica prepoznatljiva po prodornom glasu i druzenju sa Isidorom Bjelicom.
20. Jelena Bacic Alimpic – voditeljka televizije Pink. Svojim emisijama leci duh Srbije.
21. Maja Nikolic - pevacica. Posle rada u Americi, vratila se sa zeljom da ubrza apokalipsu.
22. Goga Sekulic – pevacica. Posle remonta samu sebe prozvala modnom ikonom.
23. Marijana Mateus – umetnica, bizniswomen, redovna udavaca, zalaze se za emancipaciju zena.
24. Maca – glumac, zabavljac, naciji ostao upamcen po redovnom cesanju zadnjice u reality show-u Big Brother.,
25. Mirko Cvetkovic – premijer Srbije, pojavio se iza coska, desno rame predsednika Srbije Borisa Tadica.
26. Jelena Tinska – umetnica, balerina, knjizevnica, borac za prava zivotinja.
27. Milan Kalinic – glumac, zabavljac nacije, voditelj na televiziji Pink
28. Ivica Dacic - ministar unutrasnjih poslova, nekadasnje rame za plakanje predsednika Jugoslavije Slobodana Milosevic, izuzetni obozavaoc estradnih umetnica.
29. Sandra Draskovic alias Sani Armani - voditeljka na televiziji Pink, redovna udavaca.
30. Ceda Cvorak – muzicki mag, osnivac Grupe Luna.
31. Dara Bubamara – estradna umetnica, porodila se u Parizu, obozava druzenje sa Crncima
32. Dragana Tripic – novinarka dnevnog lista Kurir.
33. Marko Kon – predstavnik Srbije na izboru za pesmu Evrovizije.
34. Sasa Curcic – fudbaler miljenik nacije od ucesca u reality show-u Big Brother. Napisao knjigu o svom boemskom zivotu.
35. Ceca Raznatovic – estradna umetnica, miljenica nacije ali i opozicije. Konacno nasla decka.
36. Sandra Models – najuspesnija srpska udavaca, ex-clanica grupe Models.
37. Jelena Jakovljevic Bin Drai – lepotica udajom sa seika propagira emancipaciju zena na Bliskom Istoku.
38. Vesna Jugovic – robovlasnica.
39. Damir Dokic - otac poznate teniserke, prepoznatljiv po nacionalistickim ispadima i govoru mrznje. Zemljoposednik.
40. Srdjan Djokovic – otac popularnog tenisera Novaka Djokovica zecetnika tenisa u Srbiji.
41. Milorad Miskovic – iz Dinastije Miskovic, vecinski vlasnik Srbije.
42. Miomir Dodik – predsednik Republike Srpske prepoznatljiv po govoru mrznje i pozivanju na nasilje.
43. Bora Djordjevic – nekadasnji rocker, danas zalagac za nacionalna blaga u stranci Vojislava Kostunice.
44. Vanja Bulic - novinar i voditelj emisije ”Biseri”.
45. Sinisa Pavic – pisac scenarija propalog zivota u Srbiji.
46. Tanja Vojtehovski – pr. menager televizije Pink i voditelj emisije ”Trenutak istine”, borac za emancipaciju zena u Srbiji.
47. Ivana Zigon - Kosovka devojka. Redovna zapomagacica na nacionalnim skupovima sirom zemlje.
48. Ksenija Pajcin - pevacica, igracica. Nije je sramota sto je kreten.
49. Snezana Dakic – voditeljka i autorka emisije ”U trendu”. Samu sebe proglasila zenom od stila.
50. Jasna Milenkovic - pevacica. Jedina koja je mogla da popravi odnose sa Crnom Gorom.

Milan Mladenovic je rodjen 21. septembra 1958. godine u Zagrebu. U sestoj godini se sa porodicom preselio u Sarajevo, a 1970. godine u Beograd. U Beogradu je zavrsio Jedanaestu gimnaziju u kojoj je krajem 70-tih, zajedno sa skolskim drugom Dragomirom Mihailovicem-Gagijem, osnovao svoj prvi bend “Limunovo drvo”.

Godinu dana kasnije formirao je svoj prvi kultni bend “Šarlo Akrobata”, zajedno s Dusanom Kojicem-Kojom i bubnjarem Ivanom Vdovićem. “Šarlo akrobata” je bio jedan od najznacajnijih predstavnika jugoslovenskog novog talasa, i sa pjesmama “Niko kao ja”, “Ona se budi” i “Mali covek” bio je predstavljen na znamenitoj kompilaciji “Paket aranzman” (1980), zajedno sa grupama “Elektricni orgazam” i “VIS Idoli”.
“Šarlo akrobata” je snimio i hvaljeni album “Bistriji il’ tuplji covek biva kad..”, ali nije opstao dugo i iz njega su se rodila dva uticajna rok sastava – Mladenoviceva “Katarina II” i Kojiceva “Discplina kicme”.

Urbanoff.com Youtube Tribute To Milan Mladenovic

Svi radosni dani decaka iz vode

Krajem 1981. godine, Milan sa Gagijem formira novi bend Katarina II. Tokom 1982. godine novom bendu se prikljucuju klavijaturistkinja Margita Stefanovic Magi, a 1983. godine i basista Bojan Pecar te bubnjar Sarla Akrobate Ivan Vdovic. U toj postavi grupa 1984. godine izdaje album Katarina II na kojem se nalaze cuvene numere Aut, Jesen, Radostan dan, Treba da se cisti, Ja znam i druge. Vecinu tekstova na debi ploci radio je Milan Mladenovic, tekstove za pesme Vrt i Platforme potpisao je Gagi, a muzika je zajednicka.

U tom periodu, Gagi dolazi u sukob sa zakonom i po povratku iz zatvora saznaje da višse nije član grupe. Kao nosilac prava na ime Katarina II uskraćuje grupi pravo da se dalje njime koristi, te bend bira novo ime. Tada nastaje Ekatarina Velika, najspecificnija pojava na rock sceni ovih prostora ikad.

U EKV umjesto Vda dolazi novi bubnjar Ivan Fece Firci. 1985. godine izlazi istoimeni album Ekatarina Velika koji dobija povoljne kritike te skrece paznju na bend. Album iz 1986. – S vetrom uz lice, lansira ih na sam vrh jugoslovenske rock scene, gde sa Milanom na celu ostaju sve do 1994. godine izdajuci seriju izuzetno uspesnih albuma.

Tokom rada sa Ekatarinom, Milan Mladenovic sarađuje kao producent na albumima bendova Gustaf i njegovi dobri duhovi i Fit. 1985. godine se zajedno sa ostalim clanovima Ekatarine Velike pojavljuje u filmu Gorana Markovica ”Tajvanska kanasta”, a naredne godine i u filmu Darka Bajica ”Crna Marija” gdje igra glavnu ulogu i za koji je napisao numeru Bus Station. Krajem osamdesetih pise muziku za pozorisnu predstavu na kojoj jos radi i Vlatko Stefanovski.

1992. godine, tokom trajanja ratova na ovim prostorima, sa clanovima grupa Partibrejkers i Elektricni orgazam formira projekat Rimtutituki, cija je muzicka aktivnost koncentrisana na antiratnu propagandu. Njihov najpoznatiji singl Slusaj ‘vamo!, sa kljucnim refrenom Mir, brate, mir je promovisan koncertom na kamionu koji je kruzio ulicama Beograda. EKV, Partibrejkers i Elektricni orgazam u septembru 1993. godine sviraju u Pragu i Berlinu sa zagrebackim sastavom Vjestice u okviru akcije Ko to tamo pjeva. Kada je Rimtutituki trebalo da gostuje u Banja Luci za vrijeme rata u Bosni i Hercegovini, Milan je iz protesta otkazao nastup zato sto je ekplozivom srusena najstarija i najpoznatija banjalučka dzamija Ferhadija iz 1579. godine.

“Moja prva i najveca zelja bi bila da se probudim i da ustanovim da je 1990. godina i da kazem: Uh, al sam nešto ruzno sanjao!”, govorio je Milan.

U leto 1994. godine Milan putuje u Brazil, gde sa dugogodisnjim prijateljem Mitrom Suboticem – Subom (Rex Ilusivii) i nekoliko brazilskih muzicara snima album Angel’s Breath. Po Milanovim recima “to je neka vrsta psihodelicnog samba-roka sa balkanskim uticajem”. Nakon snimanja Milan odlazi u Pariz, gdje rezira spot za pesmu Crv.

U avgustu 1994. godine, nakon nastupa Ekatarine Velike na festivalu u Budvi, Milan je prebacen u bolnicu gdje je ustanovljeno da ima rak pankreasa. Milan Mladenović je umro 5. novembra 1994. u Beogradu. Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Tog dana u Srbiji i regionu je prestao da se oseti i poslednji talas rock and roll-a.

Masa Rebic autorka najcitanijih srpskih bestselera

UO: Posle svih ovih nemilih dogadjaja koji su se izdesavali na ulicama Beograda koju bi poruku poslala svim mladim ljudima?

MR: Stalno saljem poruke, ali izgleda da me niko ne slusa, hahaha! Salim se, poruka je kratka- volite se! I pustite mame i tate da gledaju grand parade i mrze sve one koji nisu kao oni, za njih je kasno. Mislite svojom glavom, neosnovana mrznja je passe. Nadam se da ce omladina od NG vise putovati i siriti svoje skucene vidike… Ako im ti isti roditelji dozvole da idu na “pogani” i “bolesni” Zapad…

UO: Kakav je bio Beograd tvoje mladosti?

MR: Pitanje kao da imam 60 godina, ali oprosteno ti je jer te volim. Bio je sa puno manje automobila pa smo mogli ceo dan da budemo napolju i da idemo peske u skolu bez bojazni da ce nas pregaziti ludak iz Hemera, imali smo komodor 64, ne i internet, pa smo isli na zurke, slavili smo rodjendane po kucama i slusali Bebi Dol, decaci su se tukli zbog devojcica na fer, devojcice su razvlacila zvake i nosile biciklisticke pantalone, sedeli smo na klupici u parkicu kod Cetnika (kod hotela Palas), jeli smo piroske kod Moskve s mamom i tatom, vozili bmx bicikle po Uscu… Vrlo brzo su dosle devedesete i sve to pokvarile, naglo smo sazreli i proveli pola mladosti po demonstracijama, uz svece i restrikciju struje i dok smo se okrenuli Beograd je ponovo zasijao ai mi smo odrasli ali ostali deca jer smo preskocili najlepsi period adolescencije u sranju. Zato je moja generacija skroz podetinjila ponovo.

UO: Vazis za vrlo liberlanu osobu. Da li bi i ti kao i pojedine javne licnosti prisustvovala Gay Paradi?

MR: Naravno. Uvek i bez razmisljanja.

UO: Kad bi dosla na vlast sta bi prvo promenula u ovoj drzavi?

MR: Nista. Najbolje je pustiti da se sve samo od sebe sredi, ova zemlja ne moze da bude potpuno sredjena uredjena i mirna. Takav joj je temperament.
…

UO: Pisala si o sponzorusama, o urbanim devojkama, o omladini novije dobi sta ce biti sledece? Radis li mozda na novoj knjizi?

MR: Pisem uveliko, ako ostanem normalna posle ove knjige to ce biti podvig. Bice to nesto neocekivano, mada ponovo iz ugla “zene koja nema puno dodirnih tacaka sa prosecnom zenom Srbije”. Tako me deklarisu ostali, ali ja ne mogu da pisem o “prosecnoj” zeni kad to nisam.

UO: Koliko dugo traje stvaranje jednog dela?

MR: Zavisi od inspiracije, mira, raspolozenja. Mogu da ne pisem nista mesecima pa da napisem deset poglavlja za 3 nedelje. Ne verujem da bih mogla da radim bez haosa u kom zivim. Navika. Ipak, proslih par meseci sam bila u nekom mirnom razdoblju zivota (mozda zatisje pred buru, ha!) pa nisam puno radila… Ma, da se ne lazemo, ja sam kampanjac, uvek bila i ostala! Kad me stisnu rokovi, radim kao luda!

UO: Osecas li se nekad da kroz pisanje menjas nesto, nekome poklanjas drugaciji pogled na svet, nekog mozda ohrabrujes?

MR: U pocetku nisam to osecala, ali onda, kad sam shvatila da imam fan klubove, da mi devojke postavljaju “ozbiljna” zivotna pitanja “na koje samo JA znam odgovor” malo sam se uplasila i shvatila da sam nekome mozda uzor. Odgovornost je to velika, a ja jos uvek ucim da se nosim s tim.

UO: Ko je tvoj knjizevni uzor i uzor iz neke druge oblasti?

MR: Kad bih rekla da nemam uzor mozda bi zvucalo glupo. Ipak, postoje pisci kojima se toliko divim i kad citam njihove knjige mislim kako su to veliki umovi, kako je tako nesto neko mogao da napise… Obozavam stil Chucka Palahniuka, Trumana Capota, Ljose, jedan od omiljenih romana mi je Ubiti pticu rugalicu, Harper Li, zene koja je napisala samo tu knjigu i osvojila Pulicera! Obozavam magicni realizam jednog Markesa, tugu koju nosi Cehov i jednostavnost Cormac MacCarthyja.

UO: Imas li mozda uvod u tiraze tvojih izdanja?

MR: Nisam imala u predhodnoj izdavackoj kuci, to je jedno ruzno iskustvo koje je valjda prosao svaki komercijalniji pisac pocetkom 21. veka dok su se jos vukli repovi devedesetih u poslovanju. Sad sam prezadovoljna Alnarijem.

UO: Maso ti nisi medijska licnost? Kako, gde je zapelo? (Ovde prvenstveno mislim na izlazenje iz frizidera) Da li je bilo kakvih ponuda, reklama, emisija itd..?

MR: Nisam ja nikakva medijska licnost. Da sam rodjena bilo gde zapadnije mozda bih i bila. Ovde jos uvek vladaju pevaljke, politicari i polusvet, neki ljudi koje stalno vidjas na TV-u a nisi bas siguran cime se bave a i kad jesi to su teska sranja.

UO: Da li su se ljudi, prijatelji, poznanici menjali od kako je tvoja popularnost rasla?

MR: Oni se uvek menjaju, bez obzira na “popularnost”. Ja imam obicaj da napravim refresh medju drugarima povremeno, mada jedna najbolja drugarica uvek ostaje.
….

UO: Majka, a tako mlada, da li te je uloga majka promenila?

MR: Pa nisam bas ni mlada…. I nije me promenila. Mozda sam samo postala nestrpljivija jer mi uzasno fali vreme. Evo, i na ova tvoja pitanja odgovaram sa 3 nedelje zakasnjena. S decom nikad ne znas gde ces i kako da zavrsis, postajes nesiguran u sve sto radis jer nikad ne znas zasigurno da li si dobro postupio, stalno se preispitujes, mozak ti radi 300 na sat… Konfuzija opsta!

UO: Sta te kod tvoje kcerke svakodnevno iznenadjuje ili nasmeje?

MR: Nasmeje me sto je tako mala a vec zna da se uslihta iako ne zna jos da prica. Sto toliko lici na tatu da to nije normalno i sto se samo igra sa decacima, jer ima starijeg brata, pa joj lutke i ostale devojacke stvari nisu zabavne. Imamo male bokserske rukavice i za nju. Uzas.

UO: Kakav primer treba da slede danasnje devojke, sutra mlade majke?

MR: Ne treba da selede nikakve primere. Samo da slusaju sebe, da ne budu povodljive, vec da rade ono sto vole. Problem je sto dok shvatis sta volis i sta te ispunjava, prodje pola zivota…
…

UO: Za kraj, Masa kakvu ne poznajemo je?

MR: Samoziva, egocentricna, stalno u pokretu kao i svaka osoba koja pati od poremecaja paznje. Ipak, ja sam veliki borac za pravdu, u stanju sam da se posvadjam sa celim svetom ako vidim zlo na pomolu.

Mladi glumac Nebojsa Milovanovic na pitanje jednog novinara da li ce napustiti zemlju i negde drugde poceti da gradi karijeru, odgovorio je: – ”Zelim da ostanem u svojoj zemlji. Cekam da se nesto dogodi. Ovde mogu najvise da dam. Tu sansu ne zelim da propustim. Samo sto je sansa dovedena do duvara. Cekam i dajem sve od sebe. Dao sam sebi neki imaginarni rok. Oseticu kad istekne. Tek onda cu otici negde gde moram sve iz pocetka. Negde gde me nece sputavati u sustini periferne stvari koje ovde nisu periferne nego najbitnije.”
Nije napustio zemlju, dobio je sansu isto i onda kada je dobio ulogu u filmu Gorana Paskaljevica ”Bure Baruta” bez ikakvog probnog snimanja. Danas je Nebojsa glavni junak nekoliko novijih filmova koji se promovisu sirom sveta. Nije se pokajao sto je ostao ovde.

Nebojsa Milovanovic je rodjen u Valjevu, 29. septembra 1974 godine. Glumio je u vise desetine filmova, izmedju ostalih u filmovima ”Bure Baruta”, ”Lajanje na zvezde”, ”Kordon” i u filmu za koji je i nagradjen nagradom najboljeg glumca godine ”Milos Brankovic”

Glumom se sasvim slucajno poceo baviti, jos kao gimnazijalac na trecoj godini je otisao na poziv nekih njegovih prjatelja, kojim je falio strazar u ”Antigoni” da zameni prijatelja koji je bio bolestan. Sledece godine isti reditelj je pravio neku drugu predstavu koja se zvala ”Jelena zene koje nema”, po motivima Andricevih dela. Pozvao ga je samo na osnovu toga sto ga je samo jednom video i dao mu vrlo zanimljivu ulogu hajduka Lazara iz Andriceve pripovetke ”Zedj”. Od tad se javila zelja za glumom koja je iznikla iz tog nekog dara koji je posedovao u sebi, tako zvanog talenta.

Nebojsa trenutno glumi u dva filma, filmovi by Paskaljevic. Naime u filmu ”Medeni Mesec” Gorana Paskaljevica, i u filmu ”Djavolja Varos” Vladimira Paskaljevica. O Paskaljevicima Nebojsa ima samo reci hvale. Vladimir Paskaljevic i ja smo odavno prijatelji. Znamo se jos sa Akademije. Stvarali smo neki nas odnos jos u vreme kada sam snimao film „Bure baruta“. Vlada je vrlo tesko dosao do svog prvog filma, mada je on vrlo vredan i darovit covek. U radu smo imali tu vrstu slobode da smo razgovarali i saradjivali, i tu su se u toku rada javljale razne ideje. Sa njegovim ocem Goranom, imam drugu vrstu saradnje. Nakon filma „Bure baruta“, kod Gorana sam igrao i u filmu „Optimisti“, i mogu da kazem da je veliko zadovoljstvo kada vas reditelj pozove i kaze – „ samo ti mozes to da odigras“.

Nebojsa trenutno radi i na filmu Janka Baljaka ”Plavi voz” u kom glumi mladog profesora u skoli, bivseg djaka, inace velikog svalera u koga se mnoge ucenice zaljubljuju, ali i on sa druge strane pokusava da ih osvoji. Ovo ostvarenje je zamisljeno kao netipican tinejdzerski film, radnja je smešstena u srednju skolu u period od nedelju dana nakon Titove smrti kada je nacija plakala i kada je, izmedju ostalog, mladima bilo zabranjeno da se zaljubljuju. Ali, bas u tih sedam dana organizuje se cuveni „Prolecni ples” vreme za srednjoskolske ljubavi…

Posle deset godina cekanja na filmske uloge, Nebojsa je postao glavna uloga svih srpskih filmova i nije se pokajao sto je ostao u Srbiji. Nebojsa je za nas glavna-nova faca srpskog filma.

Srbija je Kosovo. Kosovo je Srbija. Srbin do groba, a do groba od Tokija.

Da li ste dobro? Da li ste preziveli? Nismo ni dobro, nismo ni zivi vise, ne osecamo se vise na ljude, bazdimo na smrad bez licnosti. Original koji su prekopirali. Mrdamo glavama, koracamo tranzicionalnim putevima, mrstimo se i povracamo jedni po drugima. Poceli smo da iskazujemo zivotinjske vrline. Srbija, Srbi i Demokratija u 2009 godini. Devet godina od kako je na vlast dosla drugacija struja, drugaciji ljudi, od tada pa sve do danas tapkamo u mestu, fuljamo se prosekom i mrzimo ceo svet. Kad ce promene? Kad ce da nam svane? Sta to treba da svane? Kome? Nama? Kada? Nikad.

Srbi, nebeski narod, kako sami sebe nazivamo, poceo je da truli. Nestaje polako, pocelo je da mutira i da se pretvara u gamad koja ne pronalazi nikakav drugi izlaz sem batinanja tudjih, drugih, domacih izdajnika, vecito zatrovani u teorijama zavere, veciti lesevi tudjih gresaka, na takav nacin ispoljavaju svoju ljubav prema otadzbini koja ni sama svoju istoriju ne poznaje. Gde mi je otadzbina, tazbina, domovina? Sta smo mi i kome pripadamo sem zivotinjskim coporima?

Ustanci, Hodocasca, Paljenje vecitih vatri

Najvece poraze jednog drustva smo vec preziveli ali se nismo oporavili. Rane, jake rane su nam izlecene, ne krvarimo vise. Ne udaramo jedni druge, ne pucamo jedni na druge zbog poslednje flase ulja, ali se zato krvolocno odnosimo prema drugacijima. Istim, ali razlicitim ljudima. Imamo to pravo da druge osudjujemo, a da svoja govna, vecito srana na svom pragu kuce ne cistimo. Guramo ih drugima pod prag. Preziveli smo godine u kojima je psiholoska svest jednog drustva bila pretvorena u dozirano nasilje, prostotu, mizernu ljudskost, nikad vaskrsnutu ljubomoru i zavist prema drugima, sto prema ovcama iz svog stada sto prema drugima. Sve te godine dok smo jeli pokvarene konzerve koje su stizale od bratskih drzava dizali smo ustanke, slavili moralne pobede Velike Srbije, gledali vecite cobane koje smo kao ovce pozdravljali i meketali na svaku njihovu izrecenu rec. Smrt. Rat.
Za cega smo se borili, protiv koga smo ratovali, ko je ratovao? Gde? Bio je rat? Kad? Da, ratovali smo za, za sta smo mi ono ratovali? Mi ratovali? Koga smo ubijali? Koga smo mrzeli? Pitanja toliko, a nigde odgovora i Istorija laze. Istorija koju su krojili domaci utemeljivaci srpstva, ocevi nacija, majke srpstva, ozloglasene mizerno moralne jedinke koje su pre sve i posle svega i iz svega toga uzimale procente. Sto materijalne, sto one procente divljenja. Kvazisti. Fasisti.
To je bila glavna odskocna daska danasnje moralno-posrnule drzave, drzave bez normi, vrednosti drzave u kojoj oni najveci sljamovi vode glavne reci, drzavi u kojoj najveci nacionalisti, patriote, kriminalci odrzavaju talasanje edukativnosti omladine. Sponzorisu skupove za unistavanje drzavne imovine, propagiraju srpstvo na svim stranama i na dojkama narodnih zabavljacica. Mleko majcino kao jedinstveni prehrambeni proizvod srpske nacije i nadolazecih generacija. Dok smo opet i uvek gladni, zedni i bosi.
Veciti skupovi, ustanci i hodocasca, vecita obecavanja vecito paljenja nekih vatri. Slavlje nekih uzaludnih sportskih pobeda, diplomatskih osveta i slicnih sranja. Cisto nacionala zna se. Palili su Srbi vatre, dizali ustanke ali uvek su gubili ratove, dok su vatre uvek gorele i razarale pre svega svoje, unistavale domace, sahranjivala obicne.

Mediokriteti, Etiketiranje, Fenomeni…

Ljudi, borci, krojaci, kovaci, pevaci, mrtvaci, ludaci, bez posla, bez nogu, bez ideja, bez smisla, mrzovoljni, ljubomorni, zabrinuti, zatucani, umisljeni, promisljeni, dusevni bolesnici, dostojanstveni, primeri, uvazeni, porazeni, degradirani, ogradjeni, zabranjeni, unisteni, proterani, doterani, smoreni, uplaseni, odbaceni hodali su ovom zemljom. Neki su proterani silama politickih struja, neki su unisteni samovoljno ne zeleci da sudeluju u ludilu, neki su obeseni, neki zakopani pred svima, neki spaljivani, drugi pak losiji hvaljeni, ratnici hrabljeni, profiteri bogaceni, ubice pomilovane, bojazni ubijani, tudji beseni, drugi i razliciti klani, odbacivani, zabranjivani, otimani, etiketirani, sistemski unistavani. Muceni. Ziveli su mnogi na ovim prostorima, mnogi su pobegli, negde gde se drugacije odnose prema obicnim ljudima, prema buntovnicima, galamdzijama, siledzijama i ostalima. Ovde pak presude, osude i do petog kolena, druge pak pohvale i proslede, ugnjetavanje ljudi je ovde u ovoj drzavi gde je sve postalo bolesno, najbolji biznis, pranje para od koje i nacionalna kasa uziva plodove. Cista strategija koja je zivot pocela davnih dana kada je Idiot vladao zemljom, celom jos ujedinjenom, posle sve mizernijom, manjom i siromasnijom. Strategija zatupljivanja ljudi je pocelo kao manipulacija glasackog tela, cista komunisticka, posle socijalisticka ideja da se uvek i sad i zauvek na celu drzave nalazi i treba naci jedan jedini glavonja. Sad je drugacije, sad se ne pita vise niko i dalje se tapka. Tada je drzava profitirala od rata, zaradu utapala u kulturu koja je tada bila sve sem kulture. Kultura u ovoj zemlji, umetnost u ovoj zemlji je skrivana, ta prava, ova druga za sire nacionalne mase hvaljena i hrabljena na televizijama sa akcentom na nacionalno, jedinstvo i srpstvo. Povracanje koje je dozivljavao svaki normalni gradjanin ove zemlje, tada ali i sada, koreni nisu saseceni samo se kroz vreme modernizuje i kolektivno zatupljivanje.
Fenomeni su pak ostali isti, glavonje, caletovi sinovi, glupi, jadni, ocerupane ulicarke sa koje kakvom sitnicom na sebi, cisto da se kaze da ima. To je bitno u ovoj drzavi da kazes da imas, da znas tog i toga, da si mudonja. Sta fali sto imas vozni park a da si pritome glup kao kurac, cisto glup i da se ponosis time. Sta fali i ako si kupio diplomu, doktorat, doktor si pa sta desi se da nekom i to sa greskom otfikaris nogu, pa sve je to zivot. Uci se na greskama. To je zivot u ovoj drzavi. Kupljene diplome, nasledjeno i ustoliceno foliranje drugih i zivot koji traje od danas do sutra. Ulicarski zivot, zivotinjskog instikta. Recnik ispisan najkrvolocnijim recima, pojmovi prevedeni najruznijim znacenjem i posle toga i samo krst.

Sta cemo da pokazemo svetu, sto do sad vec nije video? Imamo skrivene tajne…

Nemamo mi puno toga, sem izrusenih zgrada, nacionalne patnje, sta svet ima da trazi kod nas sem jeftine radne snage. Robova. Kultura Srbije ne ni to nemamo, unistena je, film, muzika, bilo kakav ostali vid umetnosti je pretrpeo jak udarac prethodnih rezima, kao i celo drustvo i srpska umetnost je u tranziciji, preobrazaju i trazenju. Vaganju izmedju urbanog i etno, izmedju istoka i zapada, kao i njeni stanovnici kao i ona sama. Srbija izmedju sve grupacije, dve podkulture, izmedju dobrog i losijeg. Svako svoje cuva i pazi, svako se za sebe nada i iskljucivo bori za svoja dobra. Licnosti koje danas rade na prezentaciji Srbije u svetu su daleko uspesniji nego sto bi to sama drzava trebala da bude. Imamo najlepse ratnike, invalide, najlepse ubice koje i danas uzivaj sve plodove politickog luksuza. Imamo najgrandosnije zvezde, najtuznije filmove i posle svega i dalje poluprazne bioskope, pozorista i pune autobuse, pijace na kojima se prodaju i stare vec nosene gace, imamo mi toliko toga da pokazemo strancu kad dodje u Srbiju. Da vidi, da se uplasi i da ne dodje vise nikad. Cekaj, pa sta treba da se iznenadi i odusevi kad vidi bradatu sluzbenicu i to bez zuba?

Mada, imamo malo i Srca patriotskog….

Mi i posle svih nedaca, nasilja, tranzicija, udaraca rezima imamo zaista sta da damo svetu. Imamo da pokazemo toliko toga samo nemamo volje i plasimo se. Srbija, njeni ljudi, njene prirodne lepote, drugaciji odraz umetnosti, drugaciji mentalitet i ta cuvena srpska gostoljubivost koja nam je ovih dana presla u nocnu moru su samo neke od karakteristika koliko se stranac moze zainteresovati za nasu zemlju. Koliko je sama propaganda Srbije i njenih gradjana u svetu bitna? Izuzetno je bitna. Radimo na tome, a ne sto presudjujemo nekom ko ne navija za nas fudbalski tim ili nije clan neke gradske bande.Radimo na nasem imidzu na nama je da se pokazemo, drugi ne moraju, mi hocemo. Ne dozvolimo da i dalje nase drustvo truli. Probudimo se. Seljaci, provincijalci, gradjani ove zemlje Vi ste Srbija.