Urban-off Interview : Masa Rebic – ”Moja generacija je skroz podetinjila jer smo preskocili najlepsi period adolescencije u sranju”
Atraktivna spisateljica, ciji se romani prodaju u vrtoglavim tirazima, svojim romanom prvencom ”Sponzoruse” sokirala je celu Srbiju i prva krenula u obracun sa silama koje su harale devedesetim godinama u Srbiju. Nju ili volite ili ne, svoja i samoziva, uporna ali i veliki borac za pravdu Masa Rebic trenutno radi na cetvrtoj knjizi i kaze da ako posle nje ostane normalna da ce to biti podvig. Urban-off.com joj zeli puno uspeha.
Masa Rebic autorka najcitanijih srpskih bestselera
UO: Posle svih ovih nemilih dogadjaja koji su se izdesavali na ulicama Beograda koju bi poruku poslala svim mladim ljudima?
MR: Stalno saljem poruke, ali izgleda da me niko ne slusa, hahaha! Salim se, poruka je kratka- volite se! I pustite mame i tate da gledaju grand parade i mrze sve one koji nisu kao oni, za njih je kasno. Mislite svojom glavom, neosnovana mrznja je passe. Nadam se da ce omladina od NG vise putovati i siriti svoje skucene vidike… Ako im ti isti roditelji dozvole da idu na “pogani” i “bolesni” Zapad…
UO: Kakav je bio Beograd tvoje mladosti?
MR: Pitanje kao da imam 60 godina, ali oprosteno ti je jer te volim. Bio je sa puno manje automobila pa smo mogli ceo dan da budemo napolju i da idemo peske u skolu bez bojazni da ce nas pregaziti ludak iz Hemera, imali smo komodor 64, ne i internet, pa smo isli na zurke, slavili smo rodjendane po kucama i slusali Bebi Dol, decaci su se tukli zbog devojcica na fer, devojcice su razvlacila zvake i nosile biciklisticke pantalone, sedeli smo na klupici u parkicu kod Cetnika (kod hotela Palas), jeli smo piroske kod Moskve s mamom i tatom, vozili bmx bicikle po Uscu… Vrlo brzo su dosle devedesete i sve to pokvarile, naglo smo sazreli i proveli pola mladosti po demonstracijama, uz svece i restrikciju struje i dok smo se okrenuli Beograd je ponovo zasijao ai mi smo odrasli ali ostali deca jer smo preskocili najlepsi period adolescencije u sranju. Zato je moja generacija skroz podetinjila ponovo.
UO: Vazis za vrlo liberlanu osobu. Da li bi i ti kao i pojedine javne licnosti prisustvovala Gay Paradi?
MR: Naravno. Uvek i bez razmisljanja.
UO: Kad bi dosla na vlast sta bi prvo promenula u ovoj drzavi?
MR: Nista. Najbolje je pustiti da se sve samo od sebe sredi, ova zemlja ne moze da bude potpuno sredjena uredjena i mirna. Takav joj je temperament.
…
UO: Pisala si o sponzorusama, o urbanim devojkama, o omladini novije dobi sta ce biti sledece? Radis li mozda na novoj knjizi?
MR: Pisem uveliko, ako ostanem normalna posle ove knjige to ce biti podvig. Bice to nesto neocekivano, mada ponovo iz ugla “zene koja nema puno dodirnih tacaka sa prosecnom zenom Srbije”. Tako me deklarisu ostali, ali ja ne mogu da pisem o “prosecnoj” zeni kad to nisam.
UO: Koliko dugo traje stvaranje jednog dela?
MR: Zavisi od inspiracije, mira, raspolozenja. Mogu da ne pisem nista mesecima pa da napisem deset poglavlja za 3 nedelje. Ne verujem da bih mogla da radim bez haosa u kom zivim. Navika. Ipak, proslih par meseci sam bila u nekom mirnom razdoblju zivota (mozda zatisje pred buru, ha!) pa nisam puno radila… Ma, da se ne lazemo, ja sam kampanjac, uvek bila i ostala! Kad me stisnu rokovi, radim kao luda!
UO: Osecas li se nekad da kroz pisanje menjas nesto, nekome poklanjas drugaciji pogled na svet, nekog mozda ohrabrujes?
MR: U pocetku nisam to osecala, ali onda, kad sam shvatila da imam fan klubove, da mi devojke postavljaju “ozbiljna” zivotna pitanja “na koje samo JA znam odgovor” malo sam se uplasila i shvatila da sam nekome mozda uzor. Odgovornost je to velika, a ja jos uvek ucim da se nosim s tim.
UO: Ko je tvoj knjizevni uzor i uzor iz neke druge oblasti?
MR: Kad bih rekla da nemam uzor mozda bi zvucalo glupo. Ipak, postoje pisci kojima se toliko divim i kad citam njihove knjige mislim kako su to veliki umovi, kako je tako nesto neko mogao da napise… Obozavam stil Chucka Palahniuka, Trumana Capota, Ljose, jedan od omiljenih romana mi je Ubiti pticu rugalicu, Harper Li, zene koja je napisala samo tu knjigu i osvojila Pulicera! Obozavam magicni realizam jednog Markesa, tugu koju nosi Cehov i jednostavnost Cormac MacCarthyja.
UO: Imas li mozda uvod u tiraze tvojih izdanja?
MR: Nisam imala u predhodnoj izdavackoj kuci, to je jedno ruzno iskustvo koje je valjda prosao svaki komercijalniji pisac pocetkom 21. veka dok su se jos vukli repovi devedesetih u poslovanju. Sad sam prezadovoljna Alnarijem.
UO: Maso ti nisi medijska licnost? Kako, gde je zapelo? (Ovde prvenstveno mislim na izlazenje iz frizidera) Da li je bilo kakvih ponuda, reklama, emisija itd..?
MR: Nisam ja nikakva medijska licnost. Da sam rodjena bilo gde zapadnije mozda bih i bila. Ovde jos uvek vladaju pevaljke, politicari i polusvet, neki ljudi koje stalno vidjas na TV-u a nisi bas siguran cime se bave a i kad jesi to su teska sranja.
UO: Da li su se ljudi, prijatelji, poznanici menjali od kako je tvoja popularnost rasla?
MR: Oni se uvek menjaju, bez obzira na “popularnost”. Ja imam obicaj da napravim refresh medju drugarima povremeno, mada jedna najbolja drugarica uvek ostaje.
….
UO: Majka, a tako mlada, da li te je uloga majka promenila?
MR: Pa nisam bas ni mlada…. I nije me promenila. Mozda sam samo postala nestrpljivija jer mi uzasno fali vreme. Evo, i na ova tvoja pitanja odgovaram sa 3 nedelje zakasnjena. S decom nikad ne znas gde ces i kako da zavrsis, postajes nesiguran u sve sto radis jer nikad ne znas zasigurno da li si dobro postupio, stalno se preispitujes, mozak ti radi 300 na sat… Konfuzija opsta!
UO: Sta te kod tvoje kcerke svakodnevno iznenadjuje ili nasmeje?
MR: Nasmeje me sto je tako mala a vec zna da se uslihta iako ne zna jos da prica. Sto toliko lici na tatu da to nije normalno i sto se samo igra sa decacima, jer ima starijeg brata, pa joj lutke i ostale devojacke stvari nisu zabavne. Imamo male bokserske rukavice i za nju. Uzas.
UO: Kakav primer treba da slede danasnje devojke, sutra mlade majke?
MR: Ne treba da selede nikakve primere. Samo da slusaju sebe, da ne budu povodljive, vec da rade ono sto vole. Problem je sto dok shvatis sta volis i sta te ispunjava, prodje pola zivota…
…
UO: Za kraj, Masa kakvu ne poznajemo je?
MR: Samoziva, egocentricna, stalno u pokretu kao i svaka osoba koja pati od poremecaja paznje. Ipak, ja sam veliki borac za pravdu, u stanju sam da se posvadjam sa celim svetom ako vidim zlo na pomolu.
