Urban-off

Verovatno ste svi vec bili u prilici da pogledate kultnu emisiju ”Kvadratura kruga” na javnom servisu Srbije. Autor i voditelj Branko Stankovic se bavi o tuznim i neobicnim sudbinama pametnih, plemenitih ali i ljudi koji se se obreli na sam rub egzistencije.

Milija i Milica Jelic iz sela Radobic kod Mionice mali tj. veliki ljudi vec godinama brinu o svojoj kuci, sami bez igde ikoga. Deca, ta mala deca znaju verovantno mnogo vise od nas samih, odraslih, obrazovanih, sposobnih. Ta deca vremena za sale i decije igre nemaju, njima je zivot surova prica koje se svi bojimo i od koje svi bezimo, od koje se skrivamo i pravimo da je ne vidimo. Siromastvo nije sram. Uredjena drzava koju nemamo, ne moze nista da uradi, ali zato plemenito srce i dobrota mogu mnogo vise da pruze.

Milija i Milica kao sto smo i spomenuli su decica koja su na rubu egzistencije. Para nemaju, nemaju nikog ko bi se brinuo o njima. Otac im je bolestan. Briga vise. Skola jos jedna vise, a stoka, a zemlja a ostale svakodnevne obaveze. Oni vremena nemaju da prepricavaju price, da vode tudje rasprave da gube vreme da izmisljaju razne stvari, da se bave glupostima. Njihov zivot je striktno usmeren po rasporedu.

Rumena decica, koliko samo zelje i snage za zivot. Odgledao sam emisiju, i prvi, drugi i treci deo. Odgledao, seo i plakao. Bolno, tuzno. Zivot je to, da kazemo i da zaboravimo, ali sta ako ne mozemo da zaboravimo, ako nam se stalno pojavljuje u mislima, zivot je to. Ne, nemojte se navikavati to zivot nije. Njihov zivot drugi zele da pomognu, kako je javni servis i zamislio i time definitivno potvrdio i status javnog servisa. Njima su mnogi pomogli, mnogi ce im i pomoci pa i ja svakako. Masina za sudove, kompjuter i slicne nama osnovne stvarcice koje nas samo smaraju njima su potrebne.

Ono sto je najplemenitiji je mozda i najobicnije, ali svakako tri drveta iz dvorista dvoje mladih ljudi, koji su vec bili deo ove price su mozda i pravi primer plemenitosti. Milija i Milica mogu slobodno da dodju i poseku ona tri drveta u dvoristu starijih drugara. Ovde je prica pala, ovde se svet mozda srusio u emocijama. Ovde su proradili zelja i strah. Sama pomisao da ce im pomoci isti oni kojima je pomoc potrebna, ne moze da zadrzi suze.

Prilog valjevske televizije o zivotu Milije i Milice

Ja imam isto tri velika drveta. Smrknuta. Zelim ih isto pokloniti drugima za ogrev. Meni ne trebaju. Mozda drugi imaju mnogo vise, vise nego sto bi i trebali da imaju. Ne pomazu, pomocice mozda kojom hiljadarkom. Parama danas pomazemo jedni drugima, parama ali bez ljubavi. No, onaj ko ima,  boji se dati , cinjenicno gledano smatra da je to sto ima prelako zaradjeno. Drugu sansu nece imati. Strah.

Da kukamo i molimo druge da im pomognu ne pada nam na pamet. Kukaju samo oni koji su nesposobni za nesto, Milija i Milica to definitivno nisu, iako nemaju, svoju zivotnu pricu obogacuju svojim rukama, sakama, prstima. Njihovi vrsnjaci mozda sede po ceo dan ispred televizora, dobijaju topli dorucak ali retko ko se od njih pretvori u pravog coveka. Milici i Miliji nije san skupa odeca, dobar mobilni telefon, njima je deciji san toplo mleko i topli dom. Zdravlje oca. Vrednuju ta decica svoj teski zivot. Vrednujmo i mi njih dvoje.
Ovo je samo jedna od mnogi prica , ovog ludog vremena gde smo svi izgubljeni. Pomahnitali prokleto usmereni ka uspesnosti, ka egoizmu i lipicarenju. Mi smo ljudi izgubljeni, svakako tu lutamo iz dana u dan, o zivotu pak tesko da i razmisljamo. Kad se drama zaista desi, setimo se i svog zivota, i nas samih a i mozda Boga. Milica i Milija su definitivno pravi primer velikih, malih ljudi koji svoj zivot vole i cene. Teret, koji im je zivot natovario na pleca, sada lakse podnose, jer znaju da vise nisu sami.

Ako zelite da pomognete Milici I Miliji ili ako zelite da vidite ko im je sve pomogao link .