Isto sve samo godinu dana posle
Koliko samo oblaka ovde ima. Koliko su samo nabacani na gomile. Steta a toliko nas dole sanja da ima bar jedan komad. Sebicni su i ovi gore, mogli su baciti bar samo jedan komad, podelili bismo mi to na jednake casti. Tebi/meni/meni/tebi/meni/meni i tako u krug.
Sa oblaka sam presao na sitna slova jednog casopisa, koji je kao u inat najavljivao pretoplo leto. U naslovu je jasno stajalo, debelim slovima. SUMMER YEAH! Da li je iritiralo ili ne, znam samo da mi je davalo jasno do znanja da je i ovo namesteno. Smisljeno je ponovo, sta cemo i novine i ja na odmoru, jos na letnjem. Ispod naslova tek po koja kritika, ali pregrst zanimljivih predloga i naravno kako da ojacas svoj ego posle uzbudljivog letnjeg odmora. Sigurno je zamisljeno na foru, hoces/neces nemoj se neckas, leto je kada ti vladas sopstvenim osecanjima. Zasmetalo mi je namesteni scenario, istog naslova i iste poruke od par godina koja je stigla neocekivano, ali sa jos dva uzvicnika vise.
Da sigutrno je tako, sigurno cemo se naci na nekom koktelu u baru. Zevacemo i picemo slatke koktele, hladicemo se istim i razmisljati o nekadasnjim vremenima. O burama i sujetama koje su nas u to vreme potiskivala da se predamo sopstvenim zeljama. Od zelja danas nista, nismo vise zeljni. Ne zelimo vise ni ono sto smo zeleli. Prebrodili smo i zelje i snove, samo nam je danas na pameti da ne uvredimo ponovo sopstveni ego. Da nam je on bitan, dokazali smo i pokazali u proslom vremenu, kada ja sam bio a mi bili smo.
Ovde je sve manje vise isto, i dan danas se dobro funkcionise. Ide se i gega se, jasno bez preteranog ponosa. Mozda je i on nestao sa zeljama. Zelja i ponos jednaki su jacanju istih za nesto jace. Sto ce nas ocrtati u buri koja ce, kao i sve prirodne pojave da prozuje i nestanu. Mi cemo opet ostati ali kao fosili, svedoci da je to bilo katastrofalno. Zapitacemo se mozda nekad posle, mozda smo mogli da se sakrijemo? Isto onda u onoj ulici kad smo se igrali zmurke, pa zaboravili na nas? Kolektivno odbili cinjenicu da su izgubili a mi presli granice.
Prelazak granica je sasvim prirodan, prelazak sa crte na crtu dozvoljava nam da se osecaj hrabrosti siri dalje. Samo jedan korak u plesu vise, dokazace nam da je i ono leto bilo prebrzo i da ce se nastavak uskoro ponovo gledati. Zasto, zasto je bilo tako predugo, al prazno? Da li se nadamo nastavku? Da. Bar se nadamo. Istom onom nekadasnjem i duhu, i jacini i snazi i svemu sto se proizvodilo nama. Lovu, setanju, natecanju u drustvenim igrama, pravljenju zmajeva…
Da cemo se danas ponovo pogledati, prilicno je jasno. Da cemo opet na oci navuci maske, prisetiti necega i ponovo dignuti glavi i krenuti jos je jasnija . Odmahujuci cinjenicu na usnama, da je sve kratko trajalo i da smo sada ovde. Jaci, pametniji i stariji. Mozda prva dva da, trece nikako. Starost mi nije niko i nista, mladost je deo mene i dalje. Jaca i sve vise primetnija.
ovo je lep text. mada ne znam tacno o cemu govori.cini mi se da bi se uklopio u razne teme.