Urban-off

Povodom zatvaranja jednog pozorista u Zajecaru, nase drustvo je podeljeno mada ni slicno u onom broju koliko bi bilo podeljeno da se radi mozda o ukidanju Zvezda Granda? Ono sto smo novo dobili pored, uzaludnih zvezda dobili smo ili smo poprimili, bolje receno naviku da tako olako stavljamo katance na ono sto mozda u ovom trenutku ne ide ili tapka u mestu?

Mi nismo mnogo kulutna nacija. Nismo toliko uzdignuti da bismo posecivali svako pozoriste na cosku. Pogotovo ako se u tom istom pozoristu igraju neke ”nikad culi” predstave. Mi smo nacija sa splavova i iz folkoteka. Srbi su prvi na lestvici naroda koji se najcesce veseli. Ironicno zar ne? Ili nas samo loze da se jos vise ponosimo. Dakle,  to ne mozemo da radimo po pozoristima pa im zato stavljamo katance. Dogadjaj koji je uzdrmao nasu kulturu i njene pigvine je bila proslonedeljna vest o zatvaranju pozorista u Zajecaru. Mala sredina, pa se ne isplati, mnogo se trosi a nista se ne zaradjuje. Mislim ko jos ide u pozoriste, iako mu je pred samom nosu, nova nasa Madona u Pozarevcu, ponovo i opet u svom sjaju. Ovako smo samo poceli, tako cemo dalje i da koracamo, jedno po jedno i docemo uskoro i do cifre da u Srbiji redovno rade samo tri pozorista. Prvo su ono u Subotici dokrajcili, menjaju mu izgled, ne izgleda evropski, mnogo je zastarelo, instalacije nije ni imao. Katance na pozoriste, crvene tepihe ispred kafana. Da se procuje kuka i muka uz tambure i trube. Mislim sta nam trebaju pozorista kad nam ne donose nikakve prihode, zato otvaramo diskoteke, splavove, folkoteke i tezge za nase zvezde i zvezdice. Ovo je kao povratak u dno kulture u onu zapustenu rupu, gde je anarhija bila izrazena caurama po lokalima. Sistem je u haosu, tipicnom za nas i nase podneblje. Okej je imati i takav vid zabave i visoko izrazenu muzicku kulturu samo, takvu kakvu mi imamo?  Mislim da u tolikom obliku nije potrebno.  Zajecar grad koji je veliki potencijal sto se tice turizma, uopste zakljucao je svoje pozoriste do daljneg. Pravi razlozi su ne rade nista, a trose mnogo. Okej ako je tako, menjajte sistem, stavimo neke zvezde u pozorista neka pevaju, pardon arlaucu, a publika neka zamislja da gleda neko novo ostvarenje sa Brodwey-a. Svima lepo. Doduse, pola se pozorista zatvorilo, narod nema para za osnovne potrebe, a kamoli za pozorisne karte. Po strani su pare za nove pasose, za to se za njih ima i mora se imati. Pozorista su kod nas odavno prestala da bujaju, nismo se zapitali zasto je to tako? Izgleda i ne brine nas to toliko, koliko nas brinu raznorazni scandali koji se iz dana u dan pretvaraju u dugoreprizne serije meksickog mentaliteta i srpskog senzabiliteta sa sve srecnim krajem na kraju. Pocecemo uskoro da maskiramo i kulturne bastine, poceli smo da rekonstruisemo sve sto je ispod nekog ocekivanog nivoa. Uvescemo jos i radijatore u manastire, sta fali to je ipak ono sto je u Evropi odavno. Toliko smo poceli da se gubimo u indetitetu, da ne samo da lose kopiramo jos losije ideje, vec smo i ono sto smo sami stvorili, i sto je neka nasa autenticnost, prodali za male pare. Srbija koja je izuzetno bogata zemlja, bogata u smislu kulturne bastine, kulturnih dostignuca, prepoznatljivog etno stila, i zapravo zanimljivog nacina zivota je pocela da se plasi osnovnih stvari jednostavnosti i autenticnosti. Toliko je pocelo lose potkivanje zaba da se u jednom trenutku zapitamo, sta je sledece?  Srbija je ovim povodom u ovom mesecu off. Pa zapitajmo se sta nam je bitnije? Prazni splavovi ili puna pozorista ili mozda jos bolje puna pozorista splavovskog tresa ili prazni splavovi pozorisnog komada. Udarimo kontru, mozda se tu negde u njoj pronadjemo i uskoro izadjemo u neko pozoriste na premijeru nekih muzickih spotova ala Bulgaria.