Urban-off

U proteklih 10 godina srpska estrada je dobila totalno neko novo ruho. Obradjena i unapredjena poslednjim izumima tehnologije. Muzika, kao izvor svih emocija i dan danas je najzastupljenija u svim sferama zivota. Danas se muzicka industrija spominje u nekoliko konteksta elem estrada ili grand parada. Ali kako se zaista stvara to sve sto zapravo slusalac hipnostisano upija?

Srpsko stanovnistvo se ipak drzi one najvaznije hleba i igara. Posle silnih ratova, inflacija, kriza, padanja i blamiranja nas narod ipak zna da se veseli, zna da nadje ono sto ga zaista moze pokrenuti. Srbi su jedan od najveselijih naroda crne liste, kad pricamo o crnoj listi naroda, govorimo o narodu koji je ipak siromasan, napacen i ne toliko socijalno stabilan.

Za jedan koncert jedna muzikca zvezda moze da zaradi i do 40.000 eura, govorimo o koncertnom nastupu. Najtrazenije su ipak one najvece zvezde, nekoliko probijenih ”anomimusa” moze da zaradi i do 800 eura po nastupu. Dok su one srednje zvezde po ceni od 8.000 do 15.000 eura. Skok na trzistu se obezbedjuje dobrim hitom najmanje dva po komadu jednog cd-a. Dobrom scandalu i izuzetno privlacnom stylingu. Ako je pesma festivalski hit, cena postaje i vec.

Ali kako se stice jedan hit ? Kako na(pre)praviti hit ?

Hit kao hit i sama rec govori nesto sto je privlacno, sto je zanimljivo ili ti sto je u hitnom stanju, obavezno za cuti i videti. Hitove je danas jako tesko napraviti, prosla decenija je za hit smatrala sve sto je novo, tako su titule hitova nosile najcrnje pesme nase muzike, najvece provale i odvale su se smatrale hitovima.

Hit se stvara u muzickoj industriji sa ciljom, pesma se tipuje da mora biti hit. Danasnji stvaraoci hita su veliki magovi srpske estrade, Marina Tucakovic, Braja, Kiki Lesandric, Aleksandar Milic,Zeljko Joksimovic, Perica Stokanovic ali i po koji (ne)skolovani anonimus. Pesma kao pesma mora da bude sa jakim tekstom, provokativnim da bi zaista zapala u uho slusalaca. Ritam je sada vec manje bitan, pesme se uglavnom prave zahvaljujuci youtube.com ali i ostalim sajtovima za promociju mnogih izbodjaca, ali isto tako i sa egzoticnih pijaca, lokacija za letovanje, naime Tunis, Grcka, Turska, Indija …

Mnogi srpski kompozitori su vec odavno uplovili u svetske vode tako sto se pesme obradjuju ali ono sto se razlikuje od svetskih aranzera, autori se ne potpisuju, tako da je autorsko pravo kod nas jos uvek nepostojece. Iako svetske zvezde promovisu stare-nove pesme, obradjujuci tako svetske hitove iz 70-tih, 80-tih godina, nase zvezde ipak ”pozajmljuju” najnovije hitove sa istoka i zapada. Medju najpoznatijim plagijatorima su i najpoznatije zvezde, Svetlana Raznatovic, Svetlana Aleksic Seka, Jelena Karleusa, Mina Kostic, Dara Bubamara, Natasa Bekvalac, Goga Sekulic, Indira Radic ali i Dino Merlin, Funky G, Hari Mata Hari, Severina, Zeljko Samardzic, Zdravko Colic i Goca Trzan. Ono sto se moze zakljuciti jasno da je JK trenutno nezvanicna kraljica plagijata, tu su odmah i Elma Sinanovic, pevacica iz provincije. Kralj splavova Aca Lukas je skoro pa preveo poslednja dva albuma.

Koga Srbi najcesce ”kopiraju” ?

Zemlje regiona su najveci izvori inspiracije sto se tice srpskih muzicara, ne svih naravno ali ono sto je u narodnoj muzici zastupljeno je ono zapravo sto i jeste nas melos. Melos Rumunije, Grcke, Bugarske i Turske je dosta slican srpskom melosu. Ono sto mi u Srbiji nazivamo ”Turbo folk” nase komsije, Rumuni nazivaju ”Manele”, Bugari ”Chalga” dok Grci zovu ”laiko”. Kad surfujete youtube.com ukucajte ove nazive i dobicete veoma poznate hitove poput onih iz Grand Production. Muzika iz Bollywood filmskih hitova je i dan danas izuzetno popularna kod muzicara sirom sveta, iako se indijska muzika smatra jednom od najkvalitetnijih, bilo smo izuzetno zaprepasceni kada se konacno neko usudio da plagira hit numeru ”mahi mahi ”. Hrabrost pre svega, mada i kukavicluk jer se retko kada potpisu pravi autori. Sve vise postaje trend ”kradja” numera koje zapravo dolaze sa zapadne hemisfere tipa rock ili techno muzike. Prva koja je zapravo i pocela da sudeluje u tome je bila i Indira Radic koje je pozajmila taktove za svoje numere od Rammsteina, Seka Aleksic i pesma ”Bas mi se svidja tvoja devojka” inspirisana je numerom Snakefood, Safri duo.

Prvo plagiranje je zapoceo ni manje ni vise nego Dino Merlin, krajem 80-tih godina pesmom ”Mjesecina” ili ti UB40 - Where did I go wrong. Ali i Dragana Mirkovic u narodnoj muzici, kada je 90-tih godina uzela pesmu “Didi” od Khaleda (iz “Petog elementa”).

Zapravo?

Muzicka industrija je jako siromasna i krizira u poslednje vreme, pevaci cesto donose pesme koje su zapazili na net stranicama ali i nekim diskotekama sa letovanja, stranih radio stanica, uglavnom se plagiraju poznate stvari pa se lako i zapaze, tesko da ce neka zvezda u Srbiji plagirati nekog anonimusa iz Tunisa a da je pri tome pesma zaista zanimljiva. Pesma se donosi aranzeru koji ili menja taktove ili samo dodaje svoje ideje, nekad se pesma promeni tako da se i ne prepozna. Neki posudjuju samo delove. Takve pesme mogu da dostignu cenu i do 6.000 eura, krecu se najcesce od 5.000 do 4.000 eura. Spisak svih plagiranih, tj. skoro svih pesama se iz dana u dan sve vise povecava, ali zapravo bitno je da je pesma hit, i da je za onu parolu hleba i igara a njima ili tuzba ili koja parica vise.