Urban-off, kad in postaje out

Uveli su manijaci zabranu da dzamimo po kafanama, sta reci ja cu vas sledeci put pozvati na kafu uz kanabis, tako ce nam vreme brze proleteti, necete ni stici da prohladite, vas ce dobro ohladiti. Iskrenost, skromnost, opet osmeh, ukocenost, sa sve nekoliko toplih Celzijusa, ti se sepuris sa sve salom oko vrata. Nisam lud, samo mi je tesko da se okrenem i da te pogledam. Obecavam, sledeci put cu biti direktniji.

Sta je, mislili ste da cu se prilagoditi zabrani pusenja u ugostiteljskim radnjama,e pa necu. Prvak meseca jula, me je docekao nekako ukoceno, skroz iskrivljeno. Sa salom, a ispod njega premazanom kremom za upalu misica i to onih vratnih, grabio sam krupnim koracima najdeblje hladove. A na otoku, tamo gde se okuplja dobra ekipa, za onim stolom se i dalje dimi, pomislim hm, zasto da ne, mozda je bas danas poslednja cigareta. Kad sam kuci, prestacemo da brojimo.

Svoju patetiku u konzervu pa kad se nadje novi otvarac, koji je igrom slucaja zavrsio na komsijskom balkonu, tek kad ispliva, pocecemo da ga cerupamo. Ovako, do tada, nadam se do kraja, nista. Ubudjavice se. Sinoc su me emocije prodrmale, danas ih je bilo manje, cak danas je na repertoaru bila, skromnost i iskrenost. Gledate se u oci i gubite se u zivotnim iskustvima. Zastajete samo da predahnete i da se zacudjeno probudite recima: ”Stvarno? Da? Ne mogu da verujem?”… Dok se vi tako iscudjavate, njih stotinak sedi i polu belo zvera u zeleno-zute ekrancice ocekujuci svojih pet minuta. Ne nije nikakva verzija Idola ili sta ti ja znam kakvog faktora, vec je samo jedna prepreka vise, ka necem daljem. Ka kraju i opet novom pocetku. Onom pocetku, kad ces da zadenes penkalu za uvce i sam sebi kazes, za danas si zavrsio. Do sutra. Ako ustanes na vreme…

Sanse, volim sanse i dajte mi ih. Dajte mi ih sto vise. Sansa po sansu tu si, na samom cilju. Odluci, padas debelo ili ces jos malo, mic po mic da se obezbedis za ceo zivot. Isto onako kako si to zamisljao. Na tebi je, tj. sada je na meni sve. Kao i uvek sve je na meni. Moja ce noga tamo da kroci. Read the rest

Trideseti jun, izgleda najtopliji dan, ili mi se samo ucninlo. Od kako se pronadjes i pocnes da se gubis u prostranstvima dobrote i cistote, do stvaranja novih radnih navika, jer se i dalje nosis onom: ‘niko to bolje od tebe nece znati da uradi’. Tako ce i ostatak leta da bude, skromno ali radno. Bez previse, oskudnih brckanja, ali sa izgleda mnogo gladnih usana.

Sedim ti ja tako danas u autobusu preplanuo. Sunce upeklo. Pune sake papira, potpisanih,neki tek cekaju potpise, neki su zaokruzeni na sposoban, drugi pak sitno ne nije handicap. Truckas se onako, okolnim putanjama, jer ceo su grad prokupali, radovi za novi metro i to podzemni su u trajanju do 2011 godine. Ojha, nacekacemo se mi. Odes da se slikas, kazu ti da se nasmejes, ti razvalis kez, oni te opomene ipak malo manji, ti se stisnes, al ni tada ne valja. Da li da zazmurim?

3O. jun ni ne poznajem bas najbolje. Oko u novine nisam bacio.  Znam samo da je tenis za nas gotov. Opet su komentari na obliznjim stranicama podeljeni. Daca se polako izvlaci to me je obradovalo. Jedino sto imam primedbu je slika njegove zene, zar su morali to da objavljuju. Mnogo me je rastuzilo, ali mnogo. Jbt, lepi su mladi su, cemu to? Bog zaista zeli samo najbolje za sebe. Budimo ljudi, budimo skromni ne znam sta se tu sve moze reci, citam u jednim novinama izjavu njegove bivse zene, citam i gutam, jedva gutam. Tragedija nista vise, svako ko iz ovog pokusa da izvuce neku pouku neka to uradi sad odmah, a ne da ceka da se Ika oporavi. Uradite to.

Trideseti jun ce mi biti dosta emotivan dan, dosta nekako nabijen emocijama. Dok sam sedeo u onom autobusu jedna mala devojcica mi je prisla i nasmejala mi se.  Uzeo sam je u narucje i spustio na sediste pored mog. Majka je tada uzvratila neka, ne mora ona da sedne. Odgovorio sam joj, neka mora, na njoj ce da ostane ovaj svet. Smeskala se i dalje. Ja sam je gledao u oci. Gledao je i gubio se u tom prostranstvu lepote, cistote i jednostavnosti.  Tu su se i suze pronasle. Ko zna sta je ona videla u mojim? Siguran sam da je videla nesto lose, ne bi me vise tako slatko gledala… siguran sam… Read the rest

29 jun, od najeuforicnijeg popodneva, do tragicnih vesti, preko spoznavanja shit komercijale, do gubljena u mirisima lavandi i piwa. Sta je jos potrebno da ne zakoracis na prvi korak, da se ne zapletes u trnje proslosti i spoznas da je zaista ono sto ti se desava u ovom trenutku ono pravo…mi smo svi ovde ludi…

Puj pike ne vazi se. Naterali su me ponovo, kazu mi nedostaje im da citaju najzanimljivije vesti iz showbizza. Mozda i lazu, sta me briga, ja cu sada opet da im pisem, ali ne vise o showbizz. Mozda malo. Ali o pravim info sto se tice showbizza mozete citati tek od septembra 08. Do tada cemo da se druzimo na jednu zanimljiviju foru. Zezacemo se, zasto da ne….

Danas je 29 jun. Ne bas toliko topao dan, bar ne ovde gde sam se rasirio. Neki mi kazu da se kuvaju, da ne mogu da podnesu + 40 stepeni. Hlade se nogama u lavorima, neki pak u klimatizovanim domovima hlade jaja. Sve zavisi od toga koliko imas i mozes. Ja odem ako je jako toplo na baru tu u obliznjem parku, tamo uvek duva vetar, pa se tako i rashladim. Klima ovde nema, bilo bi suvise ironicno i da ih ima, a kad su nam kuce u tamnim nijnsama da sto vise privuku sunceve zrake.

29 jun ce isto tako ostati upamcen, tj. i predhodna dva dana po saobracnoj nesreci velikog vaterpoliste Danila Ikodinovica. Tu nema sta da se prica, stanje je kriticno i skroz je tuzno. Ja sam je tako primio kao i vecina nase nacije. Zaista je zalosno, ali opet ce da pocnu da prepricavaju isfuranu foru NE BRZE OD ZIVOTA. Pa hajte kaj vam je, ili nam se zuri ili cemo polako pa dokle stignemo. Ko je sada kriv? Putevi, brzina ili mi? Ja Danilu zelim sto brzi oporavak, Olimpijadu ko jebe, najbitnije je zdravlje. Samo da dodam nesto, mrzim komentare na stranicama dnevnih novina, ukinite to sto pre, i to je demokratija. Read the rest